fbpx

Orlovi rano lete prepričano

Orlovi rano lete prepričano

Orlovi rano lete je jugoslovenski dečiji roman koji je napisao Branko Ćopić, koji je objavljen 1959. godine, a na osnovu njega snimljen je i istoimeni film 1966. godine. Knjiga opisuje nekoliko mladih dečaka i devojčica i njihovu ulogu u pomaganju partizanima u borbi protiv hrvatskih fašista, ustaša, koji su napali Jugoslaviju tokom Drugog svetskog rata.

 

Kroz mitologiju postoje aluzije poput drekavca, čudovišta za koje deca kažu da živi u šumi. Deca su prinuđena da savladaju svoj sujeverni strah kako bi pomogla partizanima. Knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo je pre rata u Jugoslaviji, a drugi govori o deci koja pomažu partizanima i vojsci u borbama protiv fašista u Drugom svetskom ratu.

 

O autoru

Orlovi Rano Lete Prepricano

Branko Ćopić se na ovim prostorima najbolje pamti kao pisac dečjih priča iz školskih udžbenika, ali i kao disident i „jeretik“ koji je morao da se objašnjava partijskoj birokratiji zbog kritika revolucije i posleratnog života, iskvarenih materijalizmom „drugova“, preobimne birokratije i ulizica, koju je prezirao. Ćopić je bio jedan od retkih romanopisaca koji je živeo isključivo od svojih dela, jer su se zbog njegove popularnosti knjige prodavale u milionima primeraka, kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu.

 

Ćopić je bio bosanski Srbin, rođen u selu Hašani kod Bosanske Krupe, 1. januara 1915. godine. Pohađao je mlađu gimnaziju u Bihaću i učiteljske fakultete u Banjaluci, Sarajevu i Karlovcu pre nego što se preselio u Beograd da bi studirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu do diplomiranja 1940. Priznao je da se po dolasku u Beograd 1936. godine „plašio velikog grada“ i posebno brinuo da bi se mogao izgubiti u njemu.

 

Po ustanku u Bosanskoj krajini 1941. pridružio se partizanima i ostao u njihovim redovima do kraja Drugog svetskog rata. Bio je politički komesar odreda, ratni dopisnik lista Borba i kulturni proleter. Taj period njegovog života uticao je na veći deo njegovog književnog stvaralaštva, što se vidi i po temama o kojima će pisati. Dobitnik je Prigodne medalje partizana 1941. Na kraju rata vratio se u Beograd gde je radio kao urednik u nekoliko časopisa do 1949. godine, uključujući i dečiji časopis Pionir. Od 1951. do svoje smrti bio je profesionalni pisac.

 

Njegove knjige su prevedene na albanski, češki, engleski, holandski, italijanski, makedonski, kineski, poljski, rumunski, turski, slovački, slovenački, nemački, francuski i ruski, a neke od njih su pretvorene u TV serije. Bio je predstavljen na novčanici konvertibilne marke 0,50 Bosne i Hercegovine, koja je povučena iz opticaja i zamenjena kovanicama.

 

Radnja romana Orlovi rano lete

 

Roman se otvara detaljnim opisom Prokinog gaja, lokaciji gde se zbiva najveći deo radnje. “Zapuštena, gusta i prilično velika šuma, na sat hoda od podnožja planine” sa obiljem “zapuštenih krošanja”. Tu se nalazi i grob hajduka Jovančeta, na samoj ivici gaja. Tepsija, zaravan u Prokinom gaju, mesto je gde su deca najčešće boravila.

 

Glavni zaplet romana nastaje kad početkom te školske godine u selo Lipovo dođe novi učitelj, “zloćud stariji čovjek“, pijanac, nevaspitan, mrk, zlovoljan, svadljiv, koji je po kazni iz grada premešten u selo. Taj novi učitelj imao je nos crven kao paprika, a obraze podbule – sve od rakije. Đaci su bili uplašeni i zažalili su za dobrom, leptirastom plavookom učiteljicom Lanom. S tim se nikako nije mogao pomiriti Stric, najviši đak u razredu, te je za učitelja smislio originalan nadimak: gospodin Paprika.

 

Ova vest iz zadnjih redova širila se po poznatom sistemu “javi dalje” i kad je stigla do polovine učionice, učitelj primeti šaputanje i dreknu: “Šta vi tu šapućete, a”? Preplašenom đaku, kod kojeg se zaustavio, same izleteše reči: “Molim, gospodine Paprika, kažu da se vi zovete gospodin Paprika.”

Učitelj je besno tražio da se javi “kum”. Nastao je tajac, a onda je Jovanče hrabro preuzeo odgovornost na sebe, a Stric dobio zadatak da nađe prut. Da ne bi dobio batine, Jovanče iskače kroz prozor i tu nastaje opšta trka za njim uz šalu i smeh.

 

U nastavku romana, autor nam na sebi jedinstven način predstavlja dečake, članove “hajdučke družine” koja se “odmetnula” zbog zuluma učitelja Paprike. Družina se postepeno uvećava: prvo Jovanče, zatim Stric, pa Đoko Potrk, Lazar Mačak…Članovi družine polažu zakletvu na grobu hajduka Jovančeta, čukundede njihovog vođe Jovančeta. Oni uređuju logor na Tepsiji, i grade kolibu za družinu, kućicu za kuju Žuju i ognjište za vatru.

 

Dok ostala deca, koja nisu dobila batine, idu u školu, družina boravi u logoru, a kad đaci pođu kući i družina “hajduka” se zajedno sa njima vraća. Devojčica Lunja je prva koja je otkrila logor, i ona posle silnih rasprava sa dečacima ipak postaje član družine. Lukavi poljar Lijan uhodi “hajduke” i upadne u jamu. Roditelji dece odlučuju da opkole njihovo skrovište sa svih strana nakon što saznaju da njihova deca, umesto u školu, idu u šumu. Dečaci su se branili bacanjem kromira na njih. Na kraju su ipak savladani, ali u njihovu odbranu staje Nikoletina Bursać, seoski delija, i spasava ih od kazne.

 

Na uporno navaljivanje seljaka, učitelja Papriku povukoše iz škole, a u selo se ponovo vrati učiteljica Lana. Tako je okončana hajdučija i svi dočekaše zimu u školi. Evropom počinje da besni rat, dok družina čeka proleće. Ovde se završava prvi deo romana.

 

Drugi deo romana počinje vešću o početku rata, koju je učiteljica Lana saopštila učenicima. Beograd biva bombardovan. Zaštitnik dečije družine Nikoletina Bursać odlazi u rat. “Toga trenutka prestalo je ono pravo, bezbrižno djetinjstvo đačkog harambaše Jovančeta. Nastalo je jedno drugo djetinjstvo, oprljeno mrazom rata, dječaštvo buntovnika, nekadašnjeg vođe odmetnika iz Prokinog gaja.”

 

Okupatorska vlast (ustaše) oduzima seljacima oružje, vojničku opremu, pljačka žito i stoku, premlaćuje i muči ljude, pali kuće, ubija nejač. Stara družina dečaka reši da se aktivira. Sa obližnjih brda Lisine i Golog brda iznad sela dečaci dimnim signalima, ili kao kuriri – obaveštavaju meštane o dolasku neprijateljskih vojnika. Jovanče i Stric upozoravaju Nikoletinu da prema njegovoj kući idu ustaše i pomažu mu da se na vreme sakrije od njih.

 

Stric se jednom prilikom izlaže smrtnoj opasnosti pri čemu su ustaše na njega pripucali ali su na sreću pogodile samo njegov šešir. Jovanče i Mačak spasili su opkoljene Lanu, Nikoletinu i Lijana, pokazavši im put do pećine u kojoj su u toku borbe partizani čuvali zaplenjeno oružje i municiju.

 

Čitava Jovančetova četa prolazi kurirski kurs. Prokin gaj postaje partizanska radionica. Roman se završava podatkom da u rat odlazi Jovančetova družina. “Neka bude onako kako ste se dogovorili na poslednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu živi. Sastaće se opet jednog dana u Prokinom gaju, naložiće vatru u logoru Tepsija i oko nje će pričati o onima koji se nisu vratili”.

 

Ukoliko vam se svidela priča knjigu Orlovi rano lete možete poručiti putem online platforme Knjige na dlanu.

 

 

Povratak na vrh

Knjige na dlanu

Uspešno ste dodali artikl u korpu!

Knjige na dlanu

knd newsletter

Prijavite se na naš newsletter

Budite u toku sa svim akcijama, popustima i novostima sa našeg portala.