fbpx

Ujka Vanja prepričano

Ujka Vanja prepričano

Ujka Vanja predstavlja jedno od najpoznatijih dela velikog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. Ova drama je prvi put objavljena 1898. godine, a premijeru na sceni doživela je već naredne godine u Moskovskom pozorištu. Zanimljivo je da ovo jedinstveno Čehovljevo delo u suštini predstavlja prerađenu verziju njegove drame Drveni demon koji je objavljen nekih desetak godina ranije. Smanjivanje broja likova sa čak dvadesetak na tek devet, neuspelo ubistvo od strane Ujka Vanje i promena originalnog srećnog kraja u problematičniju, zamršeniju i prilično otvorenu završnicu, za mnoge kritičare predstavlja izvrstan primer Čehovljevog umetničkog i dramaturškog razvoja kroz poslednju dekadu devetnaestog veka.

Nakon objavljivanja, a posebno u proteklih pedesetak godina, ovo vanvremensko delo doživelo je više desetina adaptacija i obrada od poznatih pozorišnih trupa širom Evrope i sveta. Jedna od najzanimljivijih i definitivno najupečatljivijih jeste post-apokaliptična obrada pod naslovom Ujka Vanja i Zombiji.

Ujka Vanja Prepricano 1

Anton Pavlovič Čehov

Anton Pavlovič Čehov, jedan od najpoznatijih ruskih dramaturga i pisca kratkih priča, rođen je 29. januara 1860. godine. Za tek 44 godine života uspeo je da se izdvoji kao jedan od najplodonosnijih i najprepoznatljivijih pisaca kratkih fikcija. Doktor po profesiji, Čehov se smatra, pored Henrika Ibzena i Augusta Strindberga, jednom od glavnih figura i rodonačelnika modernizma u pozorištu. „Medicina je moja žena, a pisanje je moja ljubavnica”, živopisne i istinite su reči Čehova kojim opisuje svoju karijeru.

Čehov je spisateljsku karijeru započeo pre svega kako bi zaradio nešto dodatnog novca. Međutim, sa unapređenjem svoje veštine i pažljivim razvojem svog talenta, Čehov se izdvojio kao ozbiljniji pisac koji je umnogome uticao na evoluciju moderne kratke priče. Glavna odlika njegovih dela jeste postavljanje često teških i sudbinskih pitanja bez konačnih odgovora i finalnih razrešenja sa kojima sami čitaoci treba da se uhvate u koštac.

Neke od njegovih najpoznatijih dela su Ujka Vanja, Višnjik, Tri sestre, Galeb i Ivanov.

Siže dela Ujka Vanja

Drama Ujka Vanja prikazuje posetu starijeg profesora Serebrjakova i njegove glamurozne, mnogo mlađe Jelene, inače njegove druge supruge, seoskom imanju koje podržava njihov urbani način života. Dvoje prijatelja – Vanja, brat profesorove pokojne prve supruge, koja već dugo upravlja imanjem, i Astrov, lokalni lekar – obojica potpadaju pod Jeleninu čaroliju, istovremeno žaleći nad naporima zbog svog provincijskog postojanja.

Sonja, profesorova ćerka iz prvog braka, koja je sa Vanjom radila na održavanju imanja, pati od svojih neuzvraćenih osećanja prema dr Astrovu. Glavni zaplet drame i kriza nastaju kada profesor najavi svoju nameru da proda imanje, kuću Vanje i Sonje, s ciljem da zaradu uloži kako bi ostvario veći prihod za sebe i svoju trenutnu suprugu. Nakon burne svađe između Serebrjakova i Vanje sa umalo tragičnim ishodom, i Vanjinog neuspelog samoubistva, stvari ipak dolaze do mirnog završetka.

Likovi u drami Ujka Vanja

Čehov nam u svom delu prikazuje izuzetno živopisne likove koji odišu izuzetnom realnošću i dušom, da ih gotovo možemo zamisliti kao neke od naših komšija, prijatelja ili daljih rođaka. Njihove isprepletane sudbine i odluke koje imaju veliki uticaj na njihove međusobne živote i odnose ostavljaju dosta prostora za tumačenje i diskusiju među samom publikom. Kao što se i sam Čehov zalagao, autor je tu da kroz svoja dela postavlja pitanja, a ne da daje odgovore.

Ivan Petrovič Vojnitski

Glavni junak romana, Ivan Petrovič Vojnitski, odnosno Ujka Vanja, je ogorčen, slomljen čovek koji je svoj život protraćio na imanju svog šuraka profesora Serebrjakova. Iscrpljen je izgubljenim životom i opsednut onim što je moglo biti – glavni predmet ove opsesije biva neuhvatljiva Jelena. Vanja predstavlja mizantropa koji ljude oko sebe doživljava i predstavlja kao komične karikature.

Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov

Izmučen gihtom i reumom, Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov, iako na prvi mah tako pompezan i egoističan lik, u stvari je samo propali učenjak ogorčen činjenicom da ga starost polako sustiže. Serebrjakov prezire svoje imanje koje mu liči na grobnicu i nalazi se u provinciji, izmučen besmislenim brbljanjem i ravnodušnošću svoje porodice. Primetan je njegov strah od Vanje što može predstavljati neko latentno kajanje zbog toga što ga je iskoristio zarad svog življenja.

Jelena Andrejevna

Jelena Andrejevna, profesorova prelepa supruga fascinira sve glavne likove predstave, zbog čega napuštaju svoje dužnosti i padaju u besposlenost i neradništvo. Ona kroz celo delo ne iskazuje nikakvu posebnu zainteresovanost za bilo kakav rad. Odgojena na konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, žrtvovala je muzičku karijeru da bi se udala za ostarelog Serebrjakova, kojeg ne voli, ali za njega ostaje vezana savešću, konvencijom i inercijom. Kao i brojni likovi predstave, ona pati od određenog osećaja samootuđenja, shvatajući sebe kao „slučajni lik“ u sopstvenom životu.

Mihailo Ljvovič Astrov

Zamišljeni i namerni filozof predstave, Astrov je prezaposleni seoski lekar koji se oseća uništenim zbog provincijskog života. Gotovo uvek je duboko u introspekciji, nalazi se ukočen svetom, nesposoban da želi i voli i potišten pri pomisli da će s vremenom biti zaboravljen. Stalno opisivan kao „ekscentričan“ i „čudan“, on je ipak nešto kao vizionar u svojoj strasti za razgovorom, osuđujući degeneraciju zemlje i razarajući impuls koji pronalazi u čoveku i nadajući se da će svoje nasledstvo prepustiti budućim generacijama.

Sofija Aleksandrovna

Serebrjakova ćerka iz prvog braka, iako nazvana po grčkoj boginji mudrosti, pitanje je da li bar i malo predstavlja to. Nežna, ali domaćinska, nepokolebljivo se predala održavanju imanja i borova usred svih svojih muka. Kroz predstavu će brzo kažnjavati one koji bi poremetili domaćinstvo – posebno njenog oca – i na kraju predstave radosno će se posvetiti svojim mukama.

Glavni motivi i teme

Motivi otuđenja javljaju se pre svega u odnosu na zamišljenog filozofa predstave, dr Astrova, čija ga inteligencija i vizionarski planovi za očuvanje šuma čine „ekscentrikom“ u provincijama i čija ga starost sve više odaljava od njega samog. Štaviše, otuđenost takođe opisuje stalnu introspekciju koja ga dovodi do ovih ličnih razmišljanja. Zapravo, moglo bi se tvrditi da samorefleksija zahteva određeni pokušaj „učiniti se čudnim“, zauzeti poziciju sa koje se može razmišljati o onom što se konvencionalno smatra najpoznatijim – nečiji unutrašnji život.

Motiv zemlje prvi put se pojavljuje u I činu, kada Sonja i Astrov drže strasne govore braneći zaštitu prirode. Astrov osuđuje varvarsko uništavanje ruskih šuma; umesto da uništava, čovek treba da iskoristi svoju sposobnost za razum i stvaranje. Rad na konzervaciji stavlja klimu pod Astrovu moć; omogućiće mu da osigura svoje nasleđe. Takvi utopijski snovi čine Astrova ekscentričnim, čudnim vizionarom u predstavi u kojoj je većina likova odustala od svojih težnji ili je potpuno ravnodušna prema takvim brigama. Pseudo-vrhunac predstave – neuspelo ubistvo u III činu – možda je odlučujući element u odbacivanju tradicionalne radnje Ujka Vanje. Svi elementi za veliki klimaks su tu, tenzija se praktično oseća u vazduhu. Međutim, nakon farsično neuspelog ubistva, ne dolazi ni do kakve katarze. Delo koje je moglo da ima tragične posledice završava se uz smeh.

Povratak na vrh

Knjige na dlanu

Uspešno ste dodali artikl u korpu!

Knjige na dlanu

knd newsletter

Prijavite se na naš newsletter

Budite u toku sa svim akcijama, popustima i novostima sa našeg portala.