Zavera budala

1100,00 RSD

ISBN: 978-86-7102-505-8
Autor: Džon Kenedi Tul
Format: 19,5 x 12,5
Broj strana: 471
Povez: tvrdi povez sa omotnicom
Pismo: latinica

O knjizi "Zavera budala"

ZAVERA BUDALA NA ZAHTEV ČITALACA

Povodom drugog izdanja romana Zavera budala (Clio, 2015) Džona Kenedi Tula

Rođen u Nju Orleansu 1937. godine, Džon Kenedi Tul verovatno nije slutio da će se upisati u slavnu porodicu takozvanih “pisaca jednog romana” ili “Bartlbija” kako ih naziva Enrike Vilja Matas.

Da bi okolnosti dobile na neobičnosti, rukopis je nakon autorovog samoubistva 1969. godine ostao njegovoj majci koja je uzaludno obilazila izdavače sve dok profesor Volker Persi nije 1976. godine pristao da pogleda prvih nekoliko pasusa. Pročitao je sve. Četiri godine kasnije roman je bio objavljen, 1981. dobio Pulicerovu nagradu i u svet čitalačke publike ušao je neobični junak Ignacije Rajli, bizarnog fizičkog izgleda i specifičnog mentalnog sklopa. On nadmeno i sa neodobravanjem gleda na civilizacijska dostignuća i u skromne školske sveske zapisuje svoje misli i filozofske ideje.

Budući visoko obrazovan i stručnjak za srednji vek, ležerna lenjost koja ga krasi mogla bi se protumačiti i kao hir, da nije izraz revolta prema posesivnoj majci sklonoj piću. Ona će ga naterati da se zaposli, naravno daleko ispod svog obrazovanja i od tog trenutka Rajli upada u vrtlog: u kompaniji koja mu daje posao izvodi neuspelu revoluciju, zatim postaje prodavac viršli i sopstveni najbolji kupac, pokušava da organizuje partiju homoseksualaca koja bi, ubacivanjem u redove vojske podrila tu instituciju, posredno pomaže da se razotkrije lanac rasturača porno slika u školama (jer naga dama sa slika skriva lice knjigom Uteha filozofije njegovog omiljenog filozofa Boetija, što je dovoljno da poželi da je upozna) i, konačno, da ne bio bio odveden u psihijatrijsku bolnicu (po prijavi sopstvene majke), beži od kuće sa devojkom-aktivistkinjom svih mogućih alternativnih pokreta. Ali i sa njom nastanu problemi jer Rajli je neobičan u svemu pa i u shvatanju romantične veze.

Pred nama je dakle, anti-junak u žestokoj pobuni protiv savremenog doba, možda autorov alter-ego, sav sazdan od potrebe za bekstvom od stvarnosti modernog sveta u čemu je Džon Kenedi Tul odabrao najteži mogući način. Njegov junak nastavio je da živi u jednom od najblistavijih dela pobune protiv nakaznosti tzv. civilizacije kojoj je autor odabrao formu tragikomedije, verovatno najpreciznije definicije naših života.