SENKA DOKTORA JUNGA

660,00 RSD

Autor: Ivana Hadži-Popović

Pismo: Latinica

Format: 20cm

Broj strana: 175

Povez: Broširani povez

Izdavač: Agencija Sigma konsult plus

Godina izdanja: 2020

ISBN: 978-86-6081-313-0

O knjizi "SENKA DOKTORA JUNGA"

Psiha je deo prirode i njena tajna je, poput tajne prirode, nedokučiva – kaže K. G. Jung.

Bez ovog slavnog Frojdovog učenika, od kojeg se kasnije zauvek razišao, psihologija kakvu danas poznajemo bila bi nezamisliva.

Kroz roman Senka doktora Junga (Albatros plus, 2020) Ivane Hadži-Popović, otkriva se moć sopstvenog nesvesnog i u njemu senka, mračna zona, zgurena u nekom delu duše u kojoj je sve ono što o sebi ne želimo da znamo a kod drugih preziremo.

Ako se na tom putu do sebe posvetimo i zen meditaciji kao što je to činio doktor Jung na Ciriškom jezeru, ali i glavna junakinja romana, dr Hana, psihijatar jungijanske orijetacije, biće to i pravi način da se oslobodimo straha od suočavanja sa senkom.

Suočavanja koje je veoma neprijatno ali i veoma lekovito u avanturi otkrivanja nesvesnog na koju poziva roman. Avanturi koja će doneti i saznanje da su prošlost, sadašnjost, i budućnost, sve jedno isto.

A jedino prodor u taj duboko potisnuti predeo, skriven od svesti, može da uspostavi ravnotežu između dva dela psihe – svesnog i nesvesnog, a time da dovede i do izlečenja ne samo neuroza već i psihoza.

A kao što je susret sa devetnaestogodišnjom Sabinom Špilrajn, na kojoj je mladi doktor prvi put primenio psihoanalizu, Junga odveo u dubinu njegove duše, tako je i susret s mladim neuronaučnikom Markom, glavnu junakinju romana suočio sa samom sobom.

„Sanjati život je jedno, ali kako ga živeti“, pitala se ona, preispitujući sopstvene zone mraka i uspevajući da ih prevaziđe upravo zahvaljujući neuronaučniku koji joj nije samo otvorio afektivni svet koji nije znala da u njoj postoji, već joj je, kao i Sabina Jungu, doneo zapanjujuća otkrića o sopstvenom nesvesnom.

Otkrića koja će joj pomagati i u lečenju pacijenata.

Kao jaka, intuitivna žena, u sopstvene klopke upadala je mnogo manje zbog svoje snage a mnogo više zbog slabosti onih koje je privlačila.

Svesna da psihološka analiza zavisi od zagonetnog spoja između pacijenta i terapeuta, znala je i da se kroz ljubavni susret svako suočava sa najgorim zebnjama, strahom od napuštanja, razdvajanja, zlostavljanja, strahom od života, i sa onim uvek prisutnim iza svih strahova, strahom od smrti.

Ali i da nam onaj ko nas privlači zapravo nije nepoznat.

Tu osobu smo u dubini duše čekali i ona je otelotvorenje naših potajnih želja. Iako nas s tim željama ona upoznaje, pa time i s nama samima, o sebi nas, u stvari, zavarava.

Zato se neretko dešava da se pri prelasku s nesvesnog u svesno stanje naš slatki, ljubavni san pretvori u zatvor.

Zbog, do tada, neslućenih i neotkrivenih prostora ljudske duše i njenih arhaičnih korena u koje je prodro, iskazujući ih sopstvenim jezikom, simbolima i metaforama, Jung je dugo smatran mistikom a time neshvaćen i zanemarivan.

U tome i jeste paradoks, jer naše doba, površno i senzacionalističko, ovog velikog švajcarskog psihijiatra, obdarenog izuzetnom intuicijom, otkriva sve više.

A on, smatrao je da muškarcima nikad nije bilo dato da shvate da mogu stvarati isključivo preko ženskog principa svoje ličnosti i da su zato i mnogi istorijski periodi i ogrezli u mraku.

M. P.