RAT VAZDUŠNI, PATNJE ZEMALJSKE

500,00 RSD

Autor: Miroslav Stefanović
Broj strana / Povez / Pismo:
116 / Broširan / Ćirilica
Dimenzije: 16 x 23.5 cm
ISBN: 978-86-515-0594-5
Godina izdavanja: 2011.

RAT VAZDUŠNI, PATNJE ZEMALJSKE

(Vreme je neprijatelj našeg pamćenja pa ponekad i ono što nam je odredilo život brzo zaboravimo. Desi se nešto što potisne i one događaje za koje smo, koliko juče, verovali da ih ne možemo prepustiti zaboravu.

Ovo je hronologija stradanja u agresiji NATO-a na našu zemlju i na naš Novi Sad, zapis o danima i noćima uz zvuke sirena, zaglušujuće detonacije smrtonosnih projektila, razaranja…

Istovremeno ovo je dokumenat o običnim ljudima, o junacima za čije je podvige malo ko čuo, o kojima je objavljen tek po koji redak.

Zaboravu nisam želeo da prepustim ni one najobičnije, svima znane sličice iz života: strahovali smo od zlokobnog huka agresorskih bombardera, jurili u podrume i skloništa, tugovali za poginulima, saosećali sa ljudima koji su, u trenu, ostali bez doma, ali išli smo i na posao, u bioskop, pozorište, na Dunavski kej.

Ni pod bombama nam nisu manjkali hrabrost, ponos, duh i patriotizam. I tako specifičan novosadski humor.

To nas je i održalo.

Jun, 1999. Miroslav Stefanović

RECENZIJA

78 dana i noći Novi Sad, grad na moru, ali dunavskom, bio je nalik na zamračenu, nepojamnu rešetku ukrštenih ne reči nego zdanja, mostova, postrojenja i sudbina. Farovi eksplozija, uvek neočekivano formiranih, osvetljavali su zamrlo nebo nad gradom, apokaliptično i vanzemaljski. Oblaci dima bili su najsličniji platnima naših enformelista, a vatromet vazdušnih bitaka nad tim istim Novim Sadom bio je zlokoban, opasan, stravičan. Dan je zamenio noć koja je bez prekida bila besana, budna. Rušenjem mostova ponovo se želelo da se raspoluči grad koji je odavno stigao na reku, a onda je i premostio. Uzalud.

Svedočanstvo o noćnim morama, strahu ali i hrabrosti, i onda i o onoj avetinjskoj, zlokobnoj tišini posle udara, knjiga Miroslava Stefanovića je u isti mah autentičan dokaz o izuzetnoj raznolikosti utisaka o ratu vazdušnom i patnjama zemaljskim, u Novom Sadu. Ne znam dva Novosađanina koja su imala isti doživljaj ove „svemirske” agresije. Svak je imao vlastitu nesanicu, strah, muku, „svoj” projektil.

Grad koji je još uvek po meri čoveka, uvek je, u svom unutrašnjem biću, imao osećanje familijarnosti, porodičnog sveznanja, kumovskih, prijateljskih i razrednih veza. U biti, bio je jedna porodica.

Sad se valja setiti Ane Karenjine i grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja. Sve su srećne porodice slične, takoreći jednake. Svaka je nesrećna na svoj način.

Novi Sad je bio nesrećan na novosadski način. E, upravo taj novosadski način tumači ova izuzetna sveska Miroslava Stefanovića. NJeni provereni podaci, njene reportaže, njeni naoko suvoparni kalendari zla, njeni registri poznatih i anonimnih junaka onih dana zla, teskobe i smrti, svakako su dostojni konkretnih čitalaca. I ponajviše onih koji dolaze.

Dr Draško Ređep)