PONOĆ JE U SOBI USPOMENA
Efektan kratki roman Đorđa Pisarev bavi se životom usamljenika raspetih između sirove fantastične
stvarnosti, ludila i snova. Reč je o remek-delu postmoderne srpske proze u kojem se ljubavna priča
prepliće sa pričom o propasti jedne porodice.
Roman počiva na otklonu od urbocentričnog modela sveta, zasnovanom i oblikovanom u kratkotrajnoj
ali obeležavajućoj seoskoj erotskoj utopiji glavne junakinje, u kojoj «i dalje su svetlucale sve zvezde
sveta», nasuprot depresivnom gradskom nebu «koje se spustilo na tlo».
Tihomir Brajović, NIN
Pisarev se otvorio prema istorijskom okruženju našeg doba i ovdašnjeg prostora, iako putokazi
književnosti (i tekstova) i dalje u velikoj meri oblikuju intimne svetove njegovih protagonista.
Vasa Pavković, Danas
Dilema junaka je hamletovsko/osterovska: šta sve možeš (u Njujorku…) kad si mrtav oduvek?
Milan Živanović, Dnevnik
