O knjizi "Obrazovni resursi u pograničju istočne i jugoistočne Srbije (knj. 21)"
Potreba za očuvanjem tradicije i dobre pedagoške prakse danas je često izvor kritika i zahteva da se u aktuelnoj formi školskog sistema sačuvaju elementi koji održavaju specifičnosti karakteristične za obrazovni kontekst Srbije. Sa tog apekta u školskom sistemu se još uvek traga ua adekvatnim i konstruktivnim rešenjima o promenama u kojima bi proces modernizacije bio usaglašen sa obrazovnom tradicijom. To naročito dolazi do izražaja u pograničju u kome žiot u karakterističnom socijalnom kontekstu sa sobom nosi izvesne međuetničke i međunacionalne specifičnosti. Nastojanja autorki da ukažu na postojeću mrežu vaspitno-obrazovnih institutica i njihove specifičnosti ima izuzetan društveni značaj. Rezultati analize prikupljenih podataka, razmatranih na naučnoj osnovi i bez većih pretenzija da pruže detaljnije informacije o funkcionisanju konkretne vaspitno-obrazovne ustanove, mogu predstavljati odličan podsticaj za dalja intenzivnija proučavanja obrazovnih resursa pograničja. (izvod iz recenzije)
