O golmanima i bubnjarima

550,00 RSD

Autor: Nebojša Radić

Broj strana / Povez / Pismo:
247 / Broširan / Ćirilica

Dimenzije: 14 x 20 cm
ISBN: 978-86-515-0463-4
Godina izdavanja: 2010.

O golmanima i bubnjarima

BOG, ZEMLJA I SUZA

ili

ČUDESNI ROMAN O SVETU I SRBIMA

Recenzija romana u rukopisu O golmanima i bubnjarima Nebojše Radića, profesora sa Kembridža

Kao urednik časopisa LJudi govore koji već tri godine izlazi u Torontu na srpskom jeziku i kao kritičar koji je iz rukopisa romana O golmanima i bubnjarima Nebojše Radića, još dok je nastajao, birao odlomke i objavio u pomenutom časopisu dve posve koherentne celine: Kod poštenog advokata i Čovek koji je hteo da postane Sfrbin, a autoru oteo iz već složie knjige za štampu i objavio na prvim stranama novog dvobroja našeg časopisa najčudesniji dijalog napisan na srpskom jeziku Susret senki, predložio sam uglednom i srećnom izdavaču u matici, izdavačkoj kukći ”Prometej” iz Novog Sada da, bez dvoumljenja objavi ovaj romana. Predviđam mu veliki uspeh. Činim to sa punim kredibilitetom i urednika i književnog kritičara jer znam da je vizija jača od stvarnosti, a autor ovog romana ima viziju koju je odenuo u izvanredno kreativnu literarnu konstrukciju romana. Ne sumnjam da će i izdavač i čitaoci ove knjige i piscu ovih redova priznati da je imao viziju.

Romanom O golmanima i bubnjarima srpska književnost dobija originalno delo, kakvo do sada nije imala – i srpsko i svetsko – specifično po stilu, jeziku, vremenu i prostoru, a posebno po idejama i značenjima.

Sam naslov je originalan i punoznačan, sasvim u skladu sa stilom i značenjem koja konotira. U ovom romanu zablistali su ljudi sa margina, različitih rasa, nacija i ubeđenja, sa različitih prostora i kultura, koji svedoče o akruelnom svetu i Srbima u njemu, kao nikada pre u srpskoj književnosti. Nonšalantni, blagi ironični otkloni od aktuelnih zbivanja i samo ponegde, i sa merom, sarkastični, romanu daju specifičan narativan tok, lake čitljivosti i potrebne duhovitosti, ispod koje je čudesan vrtlog izuzetno ozbiljnih tema i problema savremenog sveta i Srba u njemu.

Metafizički sloj ovog romana problematizuje sve: čoveka, život, civilizaciju, svet, kosmos… Roman je izuzetno savremen i aktuelan tako da neće ostaviti ravnodušnim ni jednog čitaoca. Uz svu tu aktuelnost i savremenost problema kojim se bavi roman O golmanima i bubljarima, njegova značenja su univerzalna: lokalna i svetska, ljudska i božanska. Likovi u romanu nisu ostavljeni da lutaju u praznom metafizičkom prostoru, nego su smešteni u konkretna mesta, vremena i prostore na svim meridijanima, od Novog Zelanada do Stare Engleske, od NJuorleansa do Beograda, i nikada ne ostaju u lokalnim značenjima. I tekako je romansijer Radić dodirnuo univerzalno u svim literarnim konstrukcijama ovog romana.

Završni dijalog romana O golmanima i bubljarima između likova-simbola Arta i Barta najbolji je koji sam pročitao u srpskoj književnosti: sudbinski se dotiče i kaldrme i Nebesa, i šljama velegradskog, narkomanske poživinčenosti, znaoja, patnje i ludila ljudskog i vizionarskog, proročkog leta, metafizičko-kosmičkog preletanja, pri kome se dučićevski zemlja dodiruje samo krilom. Ne zna se šta je u toj glavi bolje: početak, dominirajući dijalog, Artov monolog pred rastanak, ili sam kraj – poenta: Bog, Zemlja i Suza. Možda bi čitaocima ekoevskog ’aktivizma’ više prijala ibzenovska nezavršena priča. Nama metafizičarima godi ova ”vizija jača od stvarnosti, ukoliko stvarnost u umetnosti uopšte postoji”, što bi rekao Miloš Crnjanski.

Raznovrsni oblikovni postupci: stegnuti dijalozi, nolstagični tonovi radio-emisije ”Pesma” radio programa ”Glas”, sa Južnog Pacifika, koja je, u prologu, ehu ili pozadini skoro svake glave romana, opuštena kolokvijalnost u kafani ”Kod poštenog advokata” i drugim mestima, nepretecioznost misaone dubine protagonista događaja, do pred sam kraj, čine ovaj roman dinamičnim, zapitanim, ali bliskim običnim ljudima, s pitkom čitljivošću, uprkos kompleksnim temama i idejama. Istovremeno ne retka citatnost, pozivanje n druge romane, autore, kulturološke mitove i arhetipove autor kopezuje tu lakoću misaonog sloja romana i stilski ga približava postmodernističkoj prozi. Citati u strukturi romana O golmanima i bubnjarima su vektori i geometrijske tačke oko kojih struje misli kojima autor konstruiše sopstvenu savremenu priču. Radić koristi citate da bi omogućio dubinu svojih likova, bez mudrovanja, a kolokvijalnom pripovedanju daje stilski sloj više koji ”bit-generacija” nema. Završnim dijalogom Arta i Barta, posebno poslednjim monologom Arta, kaporovskoj priči o oddrastanju i prijateljstvu Radić je dodao i kosmogonijsku i univerzalnu vrednost: andrićevsko-pekićevskku dimenziju višeg smisla priče i pričanja. Tako onaj posmodernistički momenat, sa jedne strane, dozvoljava nostalgiji i sentimentalnosti prisustvo, bez tugaljive patetike. Naprotiv, one romanu usložnjavaju i ubrzavaju dinamiku. Te radićevske misaone vinjete u dijalozima, monolozima i reminiscencijama relevantne su za sve generacije: prethodne, sadašnje i buduće – i za vreme u kome živimo i za prostor sa koga potičemo. Radić je u romanu O golmanima i bubnjarima uspeo da stavi geopolitički, društveno-kulturološki prostor Srbije i Srba u kontekst sveta, a u Artovom monologu na kruju romana i u prostor kosmosa. I u toj misaonoj krivini dominantnog monologa jednog od dvojice aktera, koji su u stalnom dijalogu kroz čitav roman, nije stav pisca, a pogotovo nije konačan sud. Piščev stav je sabato-kortazarska nedorečenost. I tekako čitalački aktivizam ima šta da dokreira u ovom romanu.

Radić se ne usteže da u svoju prozu utka i kritiku postojećih dela i događanja, uvek sa distance lika, tako da se njegov postmodernizam odvija i kroz svojevrsnu kritiku savremenika. U blagoj ironijskoj konotaciji supozicije ”golmana” i ”bubnjara” – običnog čoveka, roman Nebojše Radića, u kontekstu savremene srpske proze, doživljavamo novim u okviru poznatog. Radić je prepoznatljivom žanru dao sveže elemente i napravio priču koja je i stara i nova, i aktuelna i trajna, i srpska i svetska. Roman O golmanima i bubnjarima prestavlja savršen sklad tradicionalnog i postmodernog u srpskoj književnosti. Mogu to ostvariti samo umetnici stvaralačke svesti, a nikako oni ideološke.

Radomir Baturan, Toronto, 24. Aprila 2010.