fbpx

MOMO KAPOR, BEOGRADSKA LEGENDA – SLIKAR, KNjIŽEVNIK I NOVINAR

MOMO KAPOR, BEOGRADSKA LEGENDA – SLIKAR, KNjIŽEVNIK I NOVINAR

VEČITI ZALjUBLjENIK U BEOGRAD

SLIKAR, književnik, novinar bio je Momo Kapor. Dragocen hroničar, često nesrećnih zbivanja koja su pratila njegov narod, ali i neprikosnoveni čuvar domaće kulturne baštine. Pre svega zaljubljenik u Beograd i njegova legenda.

DETINjSTVO MOME KAPORA

Momčilo Momo Kapor rođen je 1937. godine u Sarajevu kao jedino dete Bojane i Gojka. Voleo je da govori da je bio predviđen da se rodi kao i ostali slikari u Firenci, ali roda ga je ispustila baš u Sarajevo zbog guste magle koja tamo uvek vlada. Bez majke je ostao jako rano, a otac je zarobljen kao rezervni oficir kraljevske vojske i sproveden u logor u Nirnbergu, odakle će izaći tek posle okončanja rata. Svoje najranije detinjstvo proveo je u Sarajevu, kod bakine sestre, a u Beograd prelazi godinu dana po završetku rata, sa svojim ocem.

SLIKAR I DRAMSKI PISAC

Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1961. godine, a još kao gimnazijalac Treće beogradske gimnazije, zatim i kao student, počeo je saradnju sa nekoliko časopisa u kojima objavljuje likovne kritike. Nešto kasnije počinje da piše putopise, feljtone i priče koje objavljuje u Vidicima, Politici, sarajevskom Oslobođenju, NIN-u, Mladosti i Književnim novinama.

U tom periodu nastaju i njegove prve radio drame koje je najčešće pisao pod pseudonimom.

Momo Kapor

KAPOROVI POČECI

Anu Pjerotić, kćerku uglednog lekara Ante Pjerotića, oženio je 1964. godine. Sa njom je dobio ćerke Anu i Jelenu. Prvi pravi dom Kapora nalazio se u ulici Kraljevića Marka, a nekoliko godina kasnije zamenili su ga za stan u Kondinoj ulici, u kojem su nastale “Beleške jedne Ane”, “Provincijalac”, “Foliranti”, “Zoe”… Baš u to vreme u ženskom časopisu “Bazar” počinju da izlaze i njegovi tekstovi o tinejdžerki Ani, ilustrovani rukom samog autora. Oni vrlo brzo nalaze put do publike i 1972. godine postaju knjiga – “Beleške jedne Ane“.

– Tu sam iznosio mnogo opasnije stavove od onih koji su se mogli naći u disidentskoj literaturi. Tada sam sebe proglasio za lakog pisca čija su dela bila zgodna za čitanje pod haubama frizerskih salona, da bih se zaštitio od napada političkih oligarhija koje su se smenjivale na vlasti tokom mog života – govorio je Momo o svom radu.

SUPRUGA I ĆERKA PRVI KRITIČARI

Pisao je lako i sa uživanjem na mašini za pisanje marke “Adler” koju je dobio od supruge za rođendan. Njegovi tekstovi uvek su prvo prolazili kroz ruke supruge i ćerke.

Kaporov književni opus bio je izuzetno bogat, autor je više od četrdeset romana, a pisao je i drame, putopise, eseje. Njegove knjige su prevedene na mnoge strane jezike. Paralelno sa književnim radom bavio se i slikarstvom, a u isto vreme je i ilustrovao gotovo sve svoje knjige. Imao je samostalne izložbe u Srbiji, SAD, Italiji, Švajcarskoj, Venecueli, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Knjige sa njegovim potpisom godinama su zauzimale vrh lista najčitanijih dela, a on je vrlo brzo postao omiljen kod širokog auditorijuma. Zahvaljujući svojim autorskim emisijama na radiju i televiziji stekao je veliku popularnost koja je u to vreme bila neuobičajena za književnike.

Poslednje decenije života proveo je u braku sa lepom stjuardesom Ljiljanom, koja je od njega bila mlađa dvadeset godina. Umro je 2010. godine u Beogradu.

NAJPOZNATIJA KAPOROVA DELA

  1. “Una” – čitajući ovaj roman imate utisak da ste već čuli dobro poznatu priču ili da ste je čak proživeli sami. Priča o mladoj studentknji Uni, njenom sredovečnom, oženjenom profesoru i njihovoj ljubavi oživljena je i kroz film u kojem Unu igra čuvena Sonja Savić, dok je lik profesora preneo Rade Šerbedžija.
  2. Beleške jedne Ane” – knjiga sa kojom ćete se od srca nasmejati i shvatiti da se i drugima dešavaju iste situacije kao i nama.
  3. “Poslednji let za Sarajevo” – prvi roman iz njegove trilogije. Ovde pisac dovodi junake dve generacije u jedan poznati beogradski hotel, gde stariji proslavljaju jubilej, tridesetogodišnjicu rastanka od gimnazijskih klupa, a mlađi svoje matursko veče. Roman svedoči o ružnim i zlim vremenima, ali i lepoj ljubavi. Kapor je jako voleo svoj rodni grad i posvetio mu je najlepše priče.
  4. “Magija Beograda” doslovno objašnjava šta je to što se naziva “duhom naše prestonice”. Ovaj roman čine priče, anegdote i neobične biografije žitelja Beograda. Kapor istinski oseća njegove ritmove – Kalenić, buvljak, kafane…
  5. “Samac” – govori o jednom od poslednjih velikih srpskih satiričara, koji je nekada uživao u životu, a sada je zaboravljen i od čitalačke publike i od kritike. Živi povučeno u svojoj skromnoj kućici i dane provodi prisećajući se svog uzbudljivog života i slavnih vremena.

 

Povratak na vrh

Knjige na dlanu

Uspešno ste dodali artikl u korpu!

Knjige na dlanu

knd newsletter

Prijavite se na naš newsletter

Budite u toku sa svim akcijama, popustima i novostima sa našeg portala.